Gordana i njen najstariji brat Branko uhapšeni su 18. septembra te godine. Uhapsili su ih borci Šeste hrvatske (ličke) divizije Prvog proleterskog korpusa. Ubrzo posle toga „Politika“ je objavila da se deca odriču oca. Polemike da li su oni to zaista uradili traju do danas.........................................................................................................................................................................................
KALABIĆEVO PISMO
U Crnoj Gori Dražina deca ostaju do početka nemačke operacije „Švarc“, u maju 1943, kada se Vrhovna komanda u poslednji čas izvlači iz obruča. Kao pojačanje u dolinu Lima pozvana je Kosjerićka brigada Požeškog korpusa. Vojislav prelazi u tu brigadu, a sa njim odlazi i Branko, kao civil, i pridružuje se Gordani. „Sastao sam se sa Brankom i Gordanom. Vrlo dobro izgledaju. Gordana se vežba u gađanju puškom i vrlo dobre rezultate daje“, izvestio je Dražu 24. maja 1943. iz oblasti Kosjerića Nikola Kalabić.........................................................................................................................................................................................
Istorijske činjenice govore da su vest o zarobljavanju Dražine dece radio-stanice prvi put objavile 20. septembra. Pozivajući se na Radio London, Nedićevo „Novo vreme“ 21. septembra piše: „Sin Draže Mihailovića pao u ruke bandi. Engleska obaveštajna služba javlja iz Titovog glavnog stana, da su komunistički banditi zarobili sina generala Mihailovića.“ U štabu Prvog proleterskog korpusa, posle višenedeljnih priprema, od Branka i Gordane je zaista zatraženo da se izjasne protiv oca. „Dobili smo pismeni zadatak da napišemo izjave“, svedočio je Branko novinaru i publicisti Miloslavu Samardžiću. „Svoga oca se nikada nisam odricao.“...........................................................................................................................................................................................
U „Politici“ 31. oktobra 1944. objavljen je naslov: „Deca Draže Mihailovića odriču se svoga nedostojnog oca“. U članku je objavljen niz izjava pripisanih generalovoj deci: o saradnji č//etnika sa Nemcima i Gestapoom, o tome kako im je „jedini interes rakija, kocka, sve ono što kafana pruža“, kako su „izdali srpski narod“... Međutim, nijedna rečenica ne potvrđuje decidno naslov. Članak je ilustrovan fotografijom Branka i Gordane dok sede i pišu izjave..........................................................................................................................................................................................
Šest decenija kasnije, 18. septembra 2005. godine, „Politika“ objavljuje neku vrstu demantija. Navodeći slučaj Branka i Gordane, kao i još neke slučajeve prisilnih mobilizacija dece če//tničkih komandanata, pišu: „Ovo je tipičan primer manipulacije, jer su pobednici zloupotrebili decu, prisilivši ih da navodno priđu partizanima, kako bi ostalom narodu pokazali da i deca če//tničkog generala podržavaju nove komunističke vlasti.“